Woorden: Djordje Balasevic. Stara pesma.

Pitala me znam li fiziku i hemijski znak platine.
Ucutkao sam tu siziku i odveo je na matine.

A tad jos nije bilo ljubavi traga
ni u srcu njenom, a ni u mom.
I nisam znao da ce biti mi draga,
a ni stara luda pesma sa njom:

Zorice, Zorule, najlepse devojce,
ne mogu da zivim bez tebe,
Zoki, Zorule.

A na plazi sam joj svirao i pesma joj se dopala.
Posle sam joj skoljke birao i skakljao joj stopala.

Tad jos nije bilo ljubavi traga...

Posle sam sav sitnis skupio i sladoled joj kupio.
Onda sam je kuci pratio i dobro sam postupio.

Tad jos nije bilo ljubavi traga...